***
Златно сунце за горама спава.
Над санком му пропојало славље.
Слатко смиље и љубица плава
Златном сунцу мекано узглавље...
Моја драга, мори ли те тама?
Ходи к мени, па не буди сама...
Твоје руке нек су ми узглавље,
Твоје грло нек натпоје славље,
Твоја душа надмирише миље,
Слатко миље: љубице и смиље.
1900.
Нема коментара:
Постави коментар