Јутро

Јутро

Плави дим избија с камених острва;

По једрима пада зоре ватра прва.

Уз домове ниске шуми чемпрес стари;

По које се окно полагано жари.

По обали мреже разгрћу рибарке,

На пијеску леже изваљене барке.

Негдје красна бије и мотика звечи,

И чује се стадо и жамор ријечи.

Галебови круже, блеска перје меко,

Погдјекоја лађа избија далеко.

И све више једра као ватра горе;

У небу се чује мелодија зоре.

1910.