Лаку ноћ
Јакову
Сунце тоне, дан се клони;
У даљини звоно звони,
Студени му дршће глас.
Вјетар хуји, и све јаче
По обали дрвље плаче
И жалосно гледа нас.
Што ми 'вако душа грца?
Овај немир и бол срца
Када ће ми, драга, проћ?
Вјетар хуји кроз тегобу, -
Хоћеш ли ми доћи гробу?
Сунце тоне... Лаку ноћ!
1904.
Нема коментара:
Постави коментар