Стара пјесма

Стара пјесма

Сваке те ноћи грлим, и твој сам душом вас,

И не знам друге путе,

И снова, драга, сваки час

Заљубљујем се у те.

Љета су бурна прошла, младост ми узе бог

Кô јесен руже љетне,

Ал' и сад у дну срца мог

Шири се огањ Етне.

Још, љубећ тебе страсно, кô сунце орô млад,

Клонуо дух ми није;

Још полет снова, бол и над

Младошћу мене грије.

Можда ће скоро, драга, негдје на гробу мом

Процвасти руже љетне,

Ал' у том срцу силом свом

Пламтиће огањ Етне.

И вијекови ће многи кô један тренут проћ,

А ја ћу живити јоште,

Грлити тебе сваку ноћ

Жаром нове милоште.

1907.