Пошље забаве
Откад ме ниси погледала тако!
Око ти бјеше као у дјетета:
У њему радост и молитва света,
И символ вјере и чезнуће лако.
У оном часу више нисам знао
Да моје срце у ранама плаче,
Да сам већ давно у поноре пао
И да ме магла окива све јаче.
Мени си била као оног дана
Кад прву, милу киту јоргована
Дрхтавом руком стидљиво ми даде;
Кад моја душа, усхићена, чиста,
Од твога сјаја кô небо заблиста
И теби, драга, под гроце паде...
1905.
Нема коментара:
Постави коментар