*** (Ако хоћеш пјесме моје)

***

Ако хоћеш пјесме моје

Да су радост срца мога,

Не сретај ме хладним гледом,

Ни облачком с чела твога.

Буди увијек ружа мила,

Што је пуна слатке среће,

Што мирише кад је вјетрић

На разговор тајни креће.

Ја сам као тица она

Што с прољећем срце греје,

Ал' кад хладну зиму сретне,

Изгуби се, нестане је...

1897.