Плијен (верзија II)
Јури коњик, кроз ноћ стиже,
Под њим тутњи степа пуста,
За коњиком вјетар диже
Сури облак праха густа;
А коњику срце бије,
Уза-њ сједи чедо страсно, -
Очи су јој зв'језде двије
А зора јој лице красно.
Као што се бршљан сплеће
Око струка вите јеле,
Тако она, пуна среће,
Обвила је руке б'јеле,
Око млада коњаника,
Што му чело самур скрива,
А са оштрог, мрког лика
Муњом пр'јети смјелост жива.
Не питај их куда нагле,
То не смије нико знати, -
Предупреш ли путе драге
Кинџал ће ти отпор дати!
Љути кинџал, он ће бити
Браниоцем свете тајне,
Коју поноћ миром штити,
А трептањуем зв'језде сјајне.
1896.
Нема коментара:
Постави коментар