Визија

Визија

Понотњи ме санци поздрављају звуком...

Под танким дуваком доводе ми драгу;

Она мене грли својом меком руком,

Ја јој гладим чело и косицу благу:

Драга, што су тако твоје усне блиједе?

"Драги, са недрагим оне отров пију".

Драга, што ти тако мутно очи гледе?

"Драги, на мој вијенац оне сузе лију".

Драга, што су хладне твоје руке тако?

"Драги, немиломе узглавље су оне".

Драга, твоје срце не удара јако.

"Драги, оно пусто у јадима тоне".

Драга, што ти гласак дршће, шта те мори?

"Драги, богу клетву, теби љубав збори".

Драга, на твој дувак моја суза пада.

"Драги, на твом срцу ја умирем млада".

1899.