Отаџбино, гдје си

Отаџбино, гдје си? 

С њедара твојих давно нисам брао

Ниједне руже... Све гором и гором

Грозећи муком, лед је љути пао

И својом тврдом окива ме кором.

Прољећа твога гдје је поздрав мио

И клик орлова на свијетлој беси?

Вај, ја бих топла загрљаја хтио...

...Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си?

Нијемо гледам кроз потоке сузе,

По оштром мразу теби душа блуди -

Вапије, цвили... Пита ко те узе,

О, ко те трже са мојијех груди...

Жедан сам... Твога извора бих пио,

Но свуда само смрзле баре деси',

Вај, ја бих вихор твоје душе хтио...

...Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си?

Прелазим кланце, путање и међе,

Пребирем горе и поља и село,

Не бих ли само угледао неђе

Твој лик и твоје освећено чело...

Но тебе нема... Умрла си нама...

А народ?... Ћути у траљи и љеси.

Вај, нигдје ништа до леда и кама!...

...Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си?

1911.